Знамя ЦКВ

САВРЕМЕНО КОЗАШТВО И МИ

Ако једно раздобље савремене руске државе можемо назвати "Путиново раздобље" онда свакако то време можемо сасвим сигурно означити и као време процвата руског Козаштва. Данас оно представља снажну потпору руској држави, Руској Православној Цркви, Руском народу уопште, у очувању њихових самобитности, веза са славном прошлошћу. Промоција родољубља, козачких кодекса части, начина живота који је уско повезан са очувањем изворног православља, васпитавање младих нараштаја и њихова припрема за одбрану представља најзначајније циљеве и задатке којим се бави савремено руско козаштво, а то је уједно и право и обавеза којим је козаштво задужено од стране руске државе. Можемо слободно рећи да оно данас у извесном смислу представља својеврсну националну гарду . Не препуштајући ништа случају, руске власти су руском козаштву дале посебан статус у руској држави и руско козаштво уредило кроз државно законодавство, тако да је руско козаштво данас подељено по областима земље на једанаест Козачких Војски и које су уведене у државни регистар.( Донска , Кубанска, Сибирска, Оренбурска, Централна , Уралска, Усуријска, Волжска, Јенисејска, Терска и Иркутска.) Све те Козачке Војске су потпуно равноправне међу собом. Све оне делују на основу Статута који је својим Указом донео председник Руске Федерације. Он уједно својим указима у складу са Статутом поставља и разрешава Атамане војски и унапређује их у чинове козачких генерала. Постоји јасно опредељење, чак и одлука коју су донели Атамани свих једанаест козачких војски да се сви они уједине у јединствену Козачку војску Руске Федерације, а да се за Врховног атамана изабере председник Руске Федерације В.В.Путин. За сада не постоји функција Врховног Атамана. Највиши орган или тело у Руској Федерацији који се бави козаштвом је Савет при председнику Руске Федерације за козачка питања. При Руској православној цркви постоји посебан синодални одел који се бави козачким питањима. Oцрковљењу козака и њиховом духовном животу поклања се нарочита пажња, јер нема Козака без православља. Сва друга козачка друштва, Војске које нису успеле да задовоље строге критеријуме уласка у државни регистар, или пак то и нису желеле , делују практично на своју руку, праве своја самостална удружења, савезе често на међународном плану јер ту траже признање својих нерегулисаних статуса, проглашавају своје врховне и друге атамане додељујући им генералске и друге чинове без неког основаног или утврђеног критеријума и често код оних који слабо познају ову тематику изазивају збуњеност. Њихова делатност је више саморекламерска и фолклорна. Али постоји једно неписано правило и код једних и код других , а то је да је козак увек козак ма где био организован. Козаци се увек сматрају браћом. Од овог правила су изузети једино они који својим деловањем и понашањем нарушавају козачке кодексе , односно раде супротно правилима која козаке издвајају у посебне групе бораца за слободу , правду и паравославље.

Знамя ЦКВ Чланови Управног одбора Српско-Руског Козачког Братства "НИТ" из Београда су након вишегодишње сарадње са Војним Козачким Друштвом "Централна Козачка Војска" Руске Федерације у Москви успели да скрену пажњу на значај козаштва за Србију и србски народ. Чести одласци и боравак представника овог братства у Москву и упознавање са функционисањем и радом «Централне Козачке Војске» Р.Ф., а од раније задојени љубављу према Козаштву уопште, су заслужни да штаб ЦКВ РФ покрене правну процедуру код надлежних органа РФ за оснивање њиховог представништва у Србији. Тако је 08 новембра 2011 године Атаман ВКО „Централна Козачка Војска“ Руске Федерације, козачки генерал Валериј Иванович Налимов донео Наредбу о оснивању Амбасадорске Козачке Станице „Светосавска“ у Србији са седиштем у Београду. За атамана је именован и постављен резервни официр и правник из Београда Војислав Видаковић са чином козачког пуковника. Заменик Атанмана је професор физ.културе и књижевник резервни официр и козачки пуковник Жељко Чуровић. У веома кратком периоду ова Станица односно козачко представништво задобија велике симпатије у српском народу и буди све већи интерес, посебно младих, идеји козаштва. Циљеви савременог козаштва у Србији су очување и стално унапређење традиционално добрих односа српског и руског народа кроз области културе, образовања и науке. Истина и потпуно расветљавање историјских чињеница везаних за оба народа а нарочита брига о младим нараштајима, њихово међусобно упознавање, повезивање, дружење и сарадња, посебан су акцент развијању козаштва. Брига и заштита националног идентитета , традиције , језика , писма природе и природних богатстава посебно земље и воде један је од примарнијих наших задатака. Управо се сада ради на успостављању и оснивању козачких центара у нашој земљи. То је тежак и мукотрпан посао. Мноштво људи би хтело да постану чланови наше козачке Станице. Позиви заинтересованих су стални и свакодневни из различитих делова наше земље, посебно младих. Само они који прођу све провере и који добију благослове од својих духовника, а после дате козачке заклетве могу постати наши чланови. Козак се не постаје простим учлањењем, већ га стварају други козаци и он се на крају сам ствара. Важнији је квалитет а не квантитет. Тамо где су козаци тамо је православље, тамо је истина и правда. Тамо где је вера православна, истина и правда тамо је и Господ. Зато су козаци непобедиви. Слава Богу што смо ми козаци!

Војислав Видаковић,
атаман козачки пуковник