УДРУЖЕЊЕ СРПСКО-РУСКОГ КОЗАЧКОГ БРАТСТВА
„ Н И Т “


Удружење српско-руског козачког братства „НИТ“ настало је искреним залагањем његових оснивача са намером да се исправи једна груба ненамерна грешка која је пркосила кроз дуго време наших међусобних отуђености.То је време када су и српски и руски народи пролазили своје историјске путеве истинског искушења и тешких изазова које као да им је наметнуо и наменио онај који искушава и који као да је хтео да провери и да се увери колика је духовна сила ових народа и посебно колика је њихова духовна спремност и способност да од страшних падова сакупе нову снагу за поново устајање и да се опет вину у небеске висине . А падова је било и то веома тешкох и озбиљних и то на обе стране и готово и по правилу увек када су оба народа свом својом наивношћу своју генетску , хришћанску смерност и веру православну подредили утопијским вредностима и овоземаљским пролазностима. Лукави је тада ликовао и владао намећући своја правила безбожничких лажних вредности , а оба народа су тада плаћала своје крваве данке . Без црквених звона са храмова и молитве господу коначан крај за оба народа био је веома известан и близу. Но ипак духовне клице које су сваки на свом духовном пољу засејали пре многих времена и које су подвизима и сузама кроз непрекинуте молитве наших светих отаца чувала и сачувала духовну НИТ и непрекинуту вертикалу са Господом , никле су у најбољем рађању и позвале су народ божији на жетву. Вскрсла је тако мајка Русија , васкрсава и сестра јој Србија. Хвала Богу и даће Бог. Многи су Срби били козаци . Многи од њих су се као козаци истакли и уздигли ратујући заједно са својом руском браћом против разних и заједничких непријатеља , али су и многи козаци из свих руских земаља ратовали у српској војсци и то онда када је српству било најтеже. Кости наших козачких предака почивају у обе земље и неважно је где јер су обе земље сматране својима . Поносни смо на њиховуа величанствена дела, њихову неизмерну храброст и оданост саборности , отађбини и вери православној. Све нас њихове потомке то обавезује али нам и показује којим путем нам ваља ићи , јер су нас непрестано учили и оставили нам залог за будућност да није важно која и колика сила иде против нас него је једино важно колику светињу смо дужни да чувамо и сачувамо. Посебно смо ми српски народ поносни што нас је Господ удостојио и даровао снагом да пригрлимо нашу руску браћу и сачувамо многе од њих од погрома несретних седамнаестих и двадесетих година прошлога века , када су напуштали своје домове и земљу и своје уточиште нашли у својој новој домовини.

И у тим тешким тренуцима и судбоносним временима наша руска браћа су имала снагу да заједнички суживот оплемене својим снажним доприносом у свим сегментима живота и како рече наш истакнути проф. Андреј Тарасјев иначе потомак тих истих људи , једино у Србији наши избегли преци су били и признато им је то што јесу инжењери , лекари , свештеници, уметници , правници , официри архитекте и др. и дозвољено им је да се тиме баве и у својој новој отађбини и са дужним поштовањем и уважавањем за сваког. У другим земљама били су грађани другог реда ,опљачкани понижени и уподобљени слугама. Њиховим доласком у братску Србију осетио се снажан допринос на свим пољима друштвеног живота. Наука и култура доживљавале су свој процват.Видљив процват медицине , архитектуре , технике , грађевинарства ,музичке културе, сликарства , театра, књижњвности и осталих поља био је евидентан и значајан , а о духовнод доприносу излишно је и говорити јер је то било време када су обе сестринске цркве дисале једном молитвом. Историја је свакако учитрљица живота.Зато ову намеру за поновно успостављање природне и Богом дане и благословене везе српског и руског народа кроз формирање овог нашег удружења српско-руског козачког братства „НИТ“ треба пре свега посматрати као искрено покајање због изгубљене везивне НИТИ коју смо ето хвала Господу поново пронашли, него као просто формирање још једног удружења. И како је записано у химни Централне козачке војске Руске Федерације „православљем крепимо дух , позивамо вас атамани на круг, и када се сви покајемо тада ћемо и Русију ( Србију ) да спасемо.


Слава Богу што смо ми козаци !